Ljubav u vreme budala

Ljubav u doba budala

Večita tema, sagledana iz svih mogućih uglova. Kao fikcija, biološki fenomen i istinska ljudska osobina - da li je moguće voleti? Retko nađeš ikoga da voli sebe - kako onda voleti druge? Tokom vremena, dovoljno se menjala da ostane zanimljiva, ali sve više tone u zaborav. Često se pitam da li je ikada i postojala? Stvaramo ono što poznajemo. Dakle, čuvene holivudske bajke sa Diznijevom "hepili ever after" notom, bile su realne i "doživljive" u ono vreme?

 Ili stvarane iz puke nade za realizacijom van velikog ekrana? Da li je ljudska mašta, neograničena i lukava, zaista stvorila ljubav, pitam se. Da li je ljubav trik za čije izvođenje je zadužen naš mozak, u cilju produžavanja vrste? Leptirići u stomaku plod su samo želje za opstankom? Zapravo je voleti glupo i opasno? Voleti nekoga više nego sebe možda je prokleti dar prirode, kao zamena za smrt... Jer svi poznajemo osećaj kada je nečija sreća bitnija od naše same, a trenutak kada to dozvolimo, sebi i njemu, može biti put u provaliju, ali ne mora? Bez obzira na ishod, ipak ga rado iznova i iznova proživljavamo. Ja još nisam čula da je neko odustao (osim one babe iz "Simpsonovih" sa 100 mačaka, izvinite). Iskustva su razna. Ja ih većinu i nisam doživela. Možda i neću. Ali iz grešaka se uči, makar iz tuđih. Zato, skupljajmo kolektivno znanje, i za 50-ak godina možda ćemo steći neke odgovore. Ne stidite se, pomozite novoj generaciji.

A sad osvrt na istu... Ako ste pomislili da pod budale mislim na današnju omladinu, u pravu ste. Možda promešano sa par veterana. Ali, ako ste pomislili da će priča biti o nadrkanim frajerima i napaljenim devojkama... Jok. Pritisak na njih je ogroman, pa ćemo im oprostiti... Ovaj put. Glavni sastojak koji nedostaje ljubavi u današnje doba je hrabrost. Više je niko nema, udvaranje je nestalo, cilj je da se postavi pitanje, takvo, da u slučaju da odgovor (vrlo iznenađujuće, uzgred) bude negativan, može da se opovrgne, ismevajući pritom onoga kome je upućeno. Ljubav je postala vrlo oprezna, ali i vrlo zahtevna. Ona više nije za obične osobe, ona ima gomilu pravila odjednom. Više nisu dovoljni leptirići, zaboravite odmah na njih! Trebaju vam ajkule da bi se usudili da pitate za ljubav. i pritom ne mislim samo na klasičnu, već i onu koja čini prijateljstva. Ona, nekad tako popularna i dragocena, sada su sigurni znak propasti ljubavi. Lažljiva, dvolična, licemerna, najbitnija je korist. I dok gledate sponzoruše kako koračaju na vestima ruku pod ruku sa dedicama, pomislili biste da je ljubav propala. Ali ne samo ona, propala je svaka vrsta ljubavi koju smo ikada poznavali. Ne želim da se dotičem porodične - u Srbiji se na nju gleda kao na svetu, pa nemam odgovarajuću objektivnost. Ali iz svog svakodnevnog okruženja nisam mogla da izvučem nijednu osobu koja bi se sasvim ogolila, zbacujući štit, i dopustila mi da je volim i budem voljena zauzvrat. Nepoverljivost, nesigurnost. Lakša je izdaja od vere. I znaju da ćete im se vratiti, jer nemate nikog drugog. Možda svesni da su vas povredili, možda nesvesni - ali će nastaviti da vam isisavaju dušu sve dok vas ne pokvare i istrule dušu, pa i vi postanete kao oni. Da li ste vi kvalifikovani za ljubav, ne znam. Znam kolike su vam šanse da je ovde dobijete, i brojka će vas razočarati. 

Ne znam da li pakao postoji, ali znam da su nam svima rezervisane karte.

Preoštro? Možda. Ali kao i vezano za milion drugih stvari, čovečanstvo odbija da shvati da je samo ucrtalo put svoje propasti. Odbija da odraste, sazri. Ostajemo zeleni i nemoćni da vidimo koliko smo duboko zaglibili. Moral se polako briše, zabranjeno postaje poželjno, sve se menja. Nažalost, i ono dobro. Međutim, videćemo dokle će nas ove promene dovesti. Da li ćemo se opametiti ili stvoriti vremenom neku sasvim drugu definiciju ljubavi? Današnja nije obećavajuća.

I završavam savetom: Smejte se. Živite život. Pravite greške. Ali: Ne dozvolite nikome da vam sruši smeh. Živite ga sa dostojanstvom, čašću i ponosom. Vredno radite na njihovom ispravljanju. I krajnji: Širite ljubav nesebično. Možete i onima koji je ne zaslužuju. Imaš onoliko koliko daš.

P.s.

Ako ste toliko srećni da vam ništa u ovom tekstu nije probudilo osećaj tuge, ili možda besa, u redu je. To samo znači da ste imali sreće. 

Vaša Lej.